Archives

1 Počuj mi, Bože, molitvu, ne krij se molbi mojoj:

2 obazri se na me i usliši me! Mučim se u svojoj tjeskobi,

3 zbuni me vika dušmanska i tlačenje grešničko. Navališe na me nesrećom, bijesno me progone.

4 Srce mi je ustreptalo i strah me samrtni spopade.

5 Užas me i trepet hvata, groza me obuze.

6 Zavapih: "O, da su mi krila golubinja, odletio bih da otpočinem!

7 Daleko, daleko bih letio, u pustinji se nastanio;

8 brzo bih si potražio sklonište od bijesne oluje i vihora."

9 Smeti ih, Gospode, podvoji im jezike, jer nasilje i svađu vidim u gradu;

10 danju i noću zidinama kruže; bezakonja su i nevolje u njemu.

11 Usred njega zasjede, s ulica mu nepravda i podlost ne odlaze.

12 Da me pogrdio dušmanin, bio bih podnio; da se digao na me koji me mrzi, pred njim bih se sakrio.

13 Ali ti, ti si to bio, meni jednak, prijatelj moj, moj pouzdanik

14 s kojim sam slatko drugovao i složno hodismo u Domu Božjemu.

15 Smrt neka ih zaskoči, živi nek' siđu u Podzemlje jer im je pakost u stanu i srcu.

16 A ja ću Boga prizvati, i Jahve će me spasiti.

17 Večerom, jutrom i o podne tužan ću jecati, i on će čuti vapaj moj.

18 Dat će mi mira od onih koji me progone: jer mnogi su protiv mene.

19 Bog će čuti i njih poniziti, Onaj koji kraljuje odvijeka, jer se ne popravljaju, Boga se ne boje.

20 Podižu ruke na prijatelje, savez svoj oskvrnjuju.

21 Usta su im glađa od maslaca, a srce ratoborno; riječi blaže od ulja, a oni - isukani mačevi.

22 Povjeri Jahvi svu svoju brigu, i on će te pokrijepiti: neće dati da ikada posrne pravednik.

23 A njih ti, o Bože, strmoglavi u jamu grobnu! Krvoloci i varalice ni polovicu dana neće doživjeti! A ja se u tebe uzdam!