Druga knjiga o Kraljevima dvanaesta je knjiga Biblije (ako računamo Petoknjižje + Jošua + Suci + Ruta + 1. i 2. Samuelova + 1. Kraljevima) i sedma Povijesna knjiga. U hebrejskom kanonu, zajedno s Prvom o Kraljevima čini jednu knjigu – “Melakhim” (Kraljevi) . Druga knjiga o Kraljevima pokriva razdoblje od oko 300 godina – od uznesenja Ilije (oko 850. g. pr. Kr.) do pad a Jeruzalema i babilonskog progonstva (586. g. pr. Kr.).

Ovo je knjiga konačnih posljedica:

• Sjeverno kraljevstvo (Izrael) – 10 plemena – pada pod Asircima 722. g. pr. Kr. Narod je odveden u progonstvo i više se ne vraća (nestalih 10 plemena)

• Južno kraljevstvo (Juda) – 2 plemena – opstaje još 130 godina, ali na kraju i ono pada pod Babiloncima 586. g. pr. Kr. Hram se ruši, Jeruzalem gori, narod odlazi u Babilon

Druga knjiga o Kraljevima je ispunjenje prijetnji iz Ponovljenog zakona 28: “Raspršit će vas po svim narodima… i postat ćete užas, poslovica i ruglo.” (Ponovljeni zakon 28,37). Bog je dugo čekao – slao proroka za prorokom – ali narod se nije pokajao. I došao je sud.

Ali ovo nije samo knjiga suda. To je i knjiga milosrđa: Elizej čini dvostruko više čuda nego Ilija; Jošija provodi reformu; Bog čuva ostatak; i na kraju – babilonski kralj Evil-Merodah iskazuje milost Jojakinu, kralju Jude, u progonstvu. Ima nade.